- Ko me je to jednom slagao da je umro pesnik Miroslav Antić? Skoro sam mu poverovao, a onda sam pošao u školu. ONA SE TAKO ZOVE.

 

U njoj kuca jedan veliki sat i zvoni, jedno snažno zvono. Ja znam - to je pesnikovo srce, a zvono - njegove pesme. I pitam Vas:

- Kako može biti mrtav pesnik čije reči Vas čekaju već u samom holu škole?

'' I nikad ne zamišljaj život

kao uplašen oproštaj,

već kao stalni doček

i stalni početak buđenja.''

M. Antić

Slika 1. Hol škole